Previše se često, u modernoj psihološkoj literaturi hvalospevno govori o izlasku iz zone komfora. Danas je zona komfora društveni neprijatelj br. 1, i moderni duhovnjaci i raznorazni savetnici se trude da je kod svakog pojedinca miniraju, uz tezu da ona dovodi do stagnacije u napretku. Mnogo je demagogije izrečeno i napisano na tu temu.

Nasuprot zoni komfora, stavljeni su takmičenje i napredak. To su retorički slepljeni pojmovi, kao što su slepljeni i pojmovi: zona komfora i stagnacija. I to je žvaka koju je moderno doba progutalo bez detaljnijeg razmatranja. Bilo bi dobro razmotriti celu ovu ideologiju iz drugog ugla.

Zona komforaKao i kod svake sumnjive delatnosti – tako i u slučaju rata protiv zone komfora – treba pratiti trag novca da bi se došlo do glavnog negativca. Kome najviše ide u prilog rat protiv zone komfora? Ne treba mnogo razmišljati da bi se došlo do zaključka da čitava ta ideologija odgovara najbogatijem sloju društva.

Oni koji su sebe upravo smestili u zonu komfora i upravljaju jednom ekonomskom igrom na svetskom tržištu – njima upravo odgovara pojedinac kome zona komfora stalno izmiče i koji mora da se takmiči sa drugim pojedincima da bi odradio što bolji posao za njih. Postavljen u stalno takmičenje i borbu sa konkurencijom – radi svog fizičkog opstanka – pojedincu se servira ideja da je to život. Navode mu se primeri kako je i u prirodi život=borba, samo neka pogleda životinjski svet. Za kog vraga smo onda gradili društveno okruženje ako nismo upravo tu prirodu prevazišli – makar njene najsurovije elemente?

Čitava priča o prirodnosti borbe se bazira na našem duboko usađenom stavu – još iz vremena pre tehnološke revolucije – da je za opstanak potrebna muka. Taj stav, duboko usađen jer je bio tačan hiljadama godina, predstavlja savršen lepak za modernu kapitalističku ideologiju. Propušteno je da se primeti da, onog momenta kada je čoveka počela da služi mašina, počeli su da se stiču uslovi da čovek uveća svoju zonu komfora, i da počne da izlazi iz uloge rabljenog i iz te konstantne borbe za opstanak. Ali neko je taj smer zaustavio.

Olako se prihvata i teza da u zoni komfora dolazi do stagnacije napretka. Koji napredak stagnira? Možda bi uvećanje zone komfora malo usporilo tehnološki, materijalistički napredak. Ali bi svakako ubrzalo duhovni napredak.

Poznato je da je čitava filozofija nastala upravo tako što su grčki filozofi nakon obavljanja svetovnih obaveza i dolaska upravo u zonu komfora, počeli da rade na razvijanju duha. Miniranjem zone komfora, i potenciranjem materijalističkog takmičenja, čovekov duh je danas zakržljao. Disbalans između tehnološkog i duhovnog napretka je sve veći.

Zona komforaRetko se primećuje i to da postoje dve vrste izlaska iz zone komfora: prirodni i nametnuti izlazak. Ukoliko se u čoveku javi jaka želja, zaljubljenost, strast, on će biti prirodno gonjen da izađe iz svoje zone komfora i da prevazilazi sopstvena ograničenja. U slučaju nametnutog izlaska, neko drugi postavlja čoveku igru, a zatim ga ubedi da u tu igru uđe i da se trudi da u njoj bude što bolji. Tako funkcioniše današnji tržišni sistem. Pravila igre nisu prirodna nego su postavljena od strane nekoga. Ljudi su navedeni da u tu igru uđu, i oni koji ih podstiču na “lični napredak”, zapravo vode čitavu igru i ubiraju plodove. Čovek u igri je na nivou majmuna u laboratorijskom eksperimentu. Da cinizam bude veći, data mu je i pomoć u vidu klasičnog koučinga, da poboljša svoje performanse za takmičenje u koje nije ušao sopstvenim izborom. A ironja dostiže kulminaciju kada mu kouč kaže: “Nemoj na to da gledaš kao na problem. Gledaj na to kao na izazov!“.

Osim razvoja duha, pruža li nam zona komfora još nešto? Bez nje je teško zamisliti odmor, uopšte. Teško je zamisliti oporavak od stresa. Napokon, ako ne bismo kao cilj svake naše aktivnosti imali taj momenat prestanka, završetka, ispunjenja zadatka – koji sam po sebi predstavlja dolazak u zonu komfora – gde bismo našli motiv da uopšte išta radimo?

Rešenje je upravo u prepoznavanju igre u koju smo ubačeni, i odbacivanju nametnute griže savesti za odmor i dokolicu. Traženje vremena i prostora za sebe, svoje želje i interesovanja, i lagano razgrađivanje prihvaćenog programiranja.

Nebojša Kostić

trener ličnog razvoja

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Share on LinkedIn
Linkedin
Tweet about this on Twitter
Twitter
Email this to someone
email
Print this page
Print

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Komentars
Inline Feedbacks
View all comments